16.10.2008., četvrtak
ILIJA CIGANIN
 Zaspao je na klupi u parku, kada mu se učinilo da ga neko posmatra. Zamišljao je dve preslatke osamnaestogodišnjakinje koje su, full montirane za maturu, odlučile da pobegnu s proslave pravo njemu u naručje. Mrzeo je svadbe, veselja, rastanke, sastanke. Mrzeo je oficijalne svečanosti, dodele nagrada, priznanja. Mrzeo je grupnu terapiju alkoholom u kojoj svi prisutni znatno menjaju psihu. Neduhoviti krenu da pričaju, nešarmantni da zavode, ružni da se nadaju. On je uvek bio ljubazan, tako da se ogrebao za nekolicinu lakih petinga s petičarkama. Šta da radi ova fota? Cela taktika koju je smislio svodila se na to da vodi ljubav preko farmerki s Nadom iz V/3. Ložio se na miris Nadine kose. Posle seksa pred svima, oni su svoju igru nastavljali u žbunju kod crkve svetog Marka, dok je glupi Ćora žmurio. Dok je on brojao pet-deset-petnaest, niko se nije krio. Pola ekipe bi otišlo kući, neki bi odšetali do Pelivana na sladoled, a oni su se vatali u žbunju. Ćora bi odbrojao do sto, i krenuo da traži. Nikada nikoga nije našao. Svi su ga zajebavali, a on je uvek pristajao na to. Pomislio je u trenutku da se još uvek, tridesetak godina kasnije, vrzma po Tašu i traži nekog da ga zapljune. Samo što sada majke sklanjaju decu kad ga vide. Šta ti je progres. Nekad su se deca sama sklanjala od njega. Strah od nepoznatog nije mu dao da otvori oči. Šta ako nisu klinke nego panduri? Teraće ga da skida pertle i kaiš, kao da se njemu samoubijalo zbog privođenja u stanicu. * Onomad je razlog bio zastrašujuć. Krađa sladoleda iz “sanduka za sladoled”, bez fizičkog obijanja. Uhvatili su njega i Kengura u pet ujutru s hrpom sladoleda u naručju. Pandur nije imao razumevanja za odgovor: “Dao nam jedan čika”, pa mu je zavalio dandaru. Odčučao je u ćeliji do osam ujutru kada je saznao da je Kengur, zbog istog dela, zatvoren u podrumu stanice. Bilo mu je nekako drago. Dva izuzetno inteligentna inspektora postavljala su mu pitanja o obijenim stanovima, juvelirnicama, kolima. Njega je bolelo uvo. Razmišljao je o tome da sutra ide na more: “Onaj tvoj, drug –” “Kengur”, preduhitrio ih je. “Aaaa, Kengur se zove, dežurni, puštaj ovog, dovedi nam tog Kengura, mamicu mu jebem, dva sata nas laže da nema nadimak.” Izašao je ispred stanice, zapalio pljugu koju je ižickao od dežurnog puba i krenuo kući. Kengur će se već nekako izvaditi, ko ga jebe kad je hipik. * Bilo mu je pomalo hladno. Od šljunka su mu na leđima ostajali krateri. Okrenuo se na drugu stranu da ne utrne i ponovo otpao. Sad se nalazio na tankoj ivici između Dobrog i Lošeg. Mamurluk ga je lagano stizao. Nije imao gde da se sakrije. “Šta je najbolje na svetu!?” urlala je ekipa u tami šume koja je okruživala jezero. “Lepakkkkkkkk”, uzvikivao je Ilija Ciganin, ispred svoje kolibe na Adi, odziv na lozinku. Njemu je Ilije uvek bilo žao. Umesto prošnje po Italiji, izabrao je rokenrol. Posmatrao ga je svojim plavim, ciganskim, očima. Imale su heroinsku dubinu i plavetnilo. Iliji je bilo dosadno u plemenu, pa se navukao. Živeo je tu na Adi s Vesnom Jogom, ženom koja se karala najbolje u gradu. Ilija Ciganin je nije karao pošto su se pijani pobratimili, isekavši vene na rukama. Staklom od slomljene bombice vinjaka, povukli su tri linije Adidasa preko kože podlaktice. Iz te sprave su se pre toga naduvali “Turčinom Ludakom” koji je u to vreme u Beograd donosio sin američkog ambasadora. Iz Turske. “Jebem li ga”, kezio se Ilija. Svi su ga zajebavali zbog celibata s Jogom ali Ganci je imao svoj put. Vozikao ga je po gradu, na motoru, sablažnjavajući prolaznike. Ilija je vitlao štapom, dodatkom za nogu, i pevao “Satisfaction”. Jezdili su tako, Hari Kvoter i njegova pudlica. Ljilja je na početku sankcija zatrudnela s tadašnjim mužem i otišla na pregled. Abortirala je ne trepnuvši i vratila se kući s pudlicom. Muž joj se neviđeno obradovao. Umesto osobe na dve noge, dobio je psa na četiri. Mužjak, s jednim jajetom. Potpuno nebitna jedinka iz legla ruskih aristokrata. Mrzeo ga je. Šetao ga je. Vili je piškio i kakio ispred prozora koji je pripadao panduru u penziji. Pandur u penziji je šutnuo Vilija. Ljiljin muž je nožem izbo pandura. Završio je u zatvoru, a Ljilja u solarijumu. Vili je veselo lizao svoje jaje ispod sanduka sa suncem. Osećao se moćno. Odradiće već on, nekako, onu kokerku, poslepodne na Tašu. Ljiljin muž je u zatvoru upoznao Iliju i zajedno su se navukli na dop od sreće što je muž izbo baš onog pandura kome je poslednje hapšenje pred penziju bio Ilija. Ljiljin muž je morao da proda kola da bi se izvadio iz zatvora. Ljilja je prodala kola. Pola je dobila u parama, pola u koki. Žurka je trajala tri dana dok nije pošmrkano pola “jaguara”. Trajala bi i kraće, ali je isplata bila poštena. “Zet” je, čim se dočepao slobode, oslobodio Ljilju i Vilija svog prisustva i otišao s Ilijom u kolibu, na sveto trojstvo. Lepak, vinjak i heroin. Sto posto je još uvek tamo. Noću se čuju krici iz šume. Videli su Miru Furlan s njim. Priče su se dočepali scenaristi LOST-a. Gorela je Ilijina koliba, a on se smejao, zaspao je s pljugom, omamljen barbikom, i jedva se izvukao iz krematorijuma. “Jebote, al, gori Marlboro, a?” Osećao je miris paljevine. Huni su zapalili Tatarsko selo i miris paljevine uvukao se u nos Plavom Vojniku koji je zapalio vigvam Dastinu Hofmanu, sve je to iz prikrajka gledao Neron. Stiv Mek Kvin je protrčao u vatrogasnoj uniformi i otišao da gasi Misisipi. E-ma-es-es-a-es-es-a-pi-pi-ja, preskakale su klinke lastiš u školskom, a on im je gledao pod suknju i pogledom prepoznavao boju gaćica. Želeo je da oseti bilo šta. Ali, ništa. Samo mu se pomalo digao. Tek toliko da je morao da odsedi malo, ženski. “Da ti se otac pojavi u školi u sredu”, urlao je razredni starešina na njega. Ilija je otišao u sredu da odigra ulogu Hamletovog oca. Razredni posle tog razgovora nije smeo ni da pomisli da pogleda preko ramena u autobusu koji ih je vozio na ekskurziju. “Ćelavi Globus-vozi autobus, Ćelavi Globus-vozi autobus”, urlao je ceo bus prepun pubertetlija, ne bi li pomogli šoferu da siđe s uma dok vozi slalom kroz Gorski kotar. “Ćelavi Globus-vozi autobus”, skandirao je u sebi dok mu se avion lomatao preko Alpa. Žena pored njega nežno ga je uhvatila za ruku i unela mu mir. Vesna Joga, odmah je zaboravio na paranoju slobodnog pada i poželeo seks. “I can’t get no satisfaction”, ubrizgavao je Ilija poslednji zlatni metak u životu. Dva je preživeo pa se kurčio. Ilija je umro. Izgorela mu je koliba. Veliki Mali Čovek. Kao Veliki ili Mali Mokri Lug. Sve to jednog dana postane pepeo i dim. |
- 05:58 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
